Posvećeni vrhunskoj nauci, trudimo se da umanjimo neizvesnost pri izboru puta za lečenje raka dojke.
Naši testovi analiziraju aktivnost gena unutar pacijentovog tumora kako bi procenili rizik od ponovnog pojave raka i utvrdili njegov podtip. Samim tim, pružamo informaciju da se hemoterapija možda može izbeći, odnosno da li ima koristi od hormonske terapije
Naoružani ovim informacijama, pacijenti i njihovi lekari imaju važan dodatni uvid koji će im pomoći da odgovore na najteža pitanja: Da li će se rak možda vratiti? Da li je hemoterapija neophodna? Ili, da li se lečenje može deeskalirati bez ugrožavanja kasnijeg recidiva?
Precizni odgovori
Verujemo da se do preko potrebnog mira dolazi preciznim odgovorima. Naši testovi za rak dojke pomažu da ovo ispunimo.
MammaPrint i BluePrint* mogu se istovremeno pokrenuti na istom uzorku tkiva da bi se postigli rezultati za manje od deset dana. Oba ispitivanja su namenjena ženama svih uzrasta koje:
- su novo dijagnostikovani s invazivnim rakom dojke u ranom stadijumu (stadijum I ili II)
- imaju veličinu tumora do 5 cm
- su ili negativni na limfne čvorove ili imaju 1-3 pozitivnih limfnih čvorova†
Istraživanje MINDACT pokazalo je da je 46% pacijenata koji su identifikovani kao visoko rizični udaljenog recidiva, na osnovu kliničko – patoloških faktora, sa MammaPrint testom klasifikovani kao genomski nisko rizični.
Ovi pacijenti nisu imali značajnu korist od hemoterapije.1,‡
Saznajte više o MammaPrint
Genetsko i genomsko testiranje
Iako genetsko i genomsko testiranje mogu zvučati slično, oni analiziraju različite stvari. Genetskim testiranjem se ispituju geni s kojima je osoba rođena kako bi utvrdila da li postoji nasledni rizik usled, na primer, mutacija gena BRCA1 / 2 koji izazivaju naslednu predispoziciju za karcinom.
Genomskim testiranjem se istražuje aktivnost određenih gena u tumoru da bi se otkrilo šta pokreće njegov rast i ponašanje; da li postoji verovatnoća da će se vratiti rak osobi; i da pomogne lekarima u donošenju kliničkih odluka.
Genomsko testiranje pruža veći uvid
Zdravstveni radnici više nemaju potrebu da se oslanjaju samo na kliničke i patološke faktore kao što su starost pacijenta, veličina tumora, stepen tumora, zahvaćenost limfnih čvorova, status hormonskih receptora i HER2§ status da bi procenili rizik od recidiva tumora.
Dodavanje genskih podataka o pacijentovom tumoru kliničkoj i patološkoj proceni lekara daje jasniju sliku – omogućavajući im da donesu bolje informisanu odluku u vezi sa planom lečenja pacijenta.
